Krompir nepravedno je dobio etiketu povrća punog “praznih kalorija”, tvrde nutricionisti. Naprotiv, vrlo je hranljiv i koristan, bogat glicidima, sastojcima neophodnim svim uzrastima. 

Glicidi su sastavljeni od amidona koji organizmu obezbeđuje takozvanu “progresivnu energiju”. 

Zato se i preporučuje sportistima tri sata pre treninga, kako bi izbegli hipoglikemiju i podigli nivo šećera u krvi, upravo u vreme povećanog fizičkog napora. 
U odnosu na testo, krompir ima gotovo duplo manje kalorija, a sadrži čak 22 minerala. Od svih je najzastupljeniji kalijum, inače važan za pravilnu kontrakciju mišića i rad srca, takođe smanjuje kiselost i pospešuje izlučivanje vode iz organizma. Gvožđe i magnezijum su druga dva važna minerala, čiji je nedostatak ponekad odgovoran za osećaj umora. Osim toga, nikako ne sme da se zanemari prisustvo kalcijuma, fosfora, bakra, mangana, cinka i molibdena... 

Kada je reč o vitaminima, najviše ima vitamina C i grupe B, koji omogućavaju da se u organizmu iz glicida iskoristi energija. 

Zanimljivo je da se vitamin C polovično gubi ukoliko se krompir kuva ili peče oljušten, a potpuno ako se kuva oljušten i isečen. To je zato što se belančevine, skrob i vitamin C nalaze blizu kore. Osim toga, oljušteni krompir treba odmah da se sprema jer tamni i oksidira. Tu je i vitamin A koji deluje na regeneraciju organizma, kao i F, važan za zdravlje kože. Količina celuloze koja olakšava rad creva i usporava apsorpciju glicida i masti, u krompiru, takođe, nije zanemarljiva. U izvesnoj količini sadrži i proteine visokog kvaliteta, ugljene hidrate u obliku šećera i dekstrina, kao i jabučnu, limunsku i vinsku kiselinu.

Krompir se smatra neutralnom namirnicom koja se lako vari i od koje mogu da se spremaju i slana i slatka jela. Kuvani krompir se jede uz svako povrće, pečenje, meso... 
Po lekovitosti sastojaka krompir se ubraja u red najvažnijih prehrambenih proizvoda. Pokazao se delotvornim u održavanju opšteg zdravlja organizma koje podrazumeva i dobru kondiciju. Dokazano je da sadrži i kukoamine, prirodne sastojke koji snižavaju krvni pritisak. Ovih sastojaka ima više u kuvanom nego u pečenom krompiru. Takođe, pomaže kod reume i akutnog artritisa, upale pluća, akutnog bronhitisa, odstranjuje glavobolju i visoku temperaturu. Kriške krompira sprečavaju izbijanje plika usled opekotina, a žvakanje sirovog krompira otklanja mučninu u trudnoći. Jedino se ne preporučuje dijabetičarima.

Zbog svih prednosti koje poseduje, krompir se uzgaja širom planete i posle kukuruza, pšenice i pirinča, najrasprostranjenija je namirnica. U svetu postoji 1400 vrsta krompira, ali se u ishrani koristi “samo” 141 vrsta. Pradomovina su mu Andi i Peru u Južnoj Americi, odakle su ga Španci u 16. veku preneli u Evropu, dok ga je u Srbiju prvi doneo Dositej Obradović početkom Prvog srpskog ustanka. 

PROTIV GLAVOBOLJE, ŽULJEVA, TEMPERATURE...
Sirov krompir treba narendati i kao obloge staviti na čelo i slepoočnice. Na taj način uklanja se glavobolja i snižava temperatura. Narendani sirov krompir kao oblog dobar je i za uklanjanje žulja. Oblog se previje i pričvrsti na žulj pred spavanje, i ostavi da stoji čitave noći. Postupak se ponavlja dok žulj ne nestane. Mešavina narendanog sirovog krompira i narendane jabuke dobra je za čišćenje organizma. Kašu treba jesti duže vreme, nakon čega će se promene videti i na licu, jer će ten biti blistaviji.

SKROB
Skrob kao glavni sastojak krompira može hidrolizom da se razloži na glukozu, koja se opet alkoholnim vrenjem može prevesti u alkohol. Na taj način proizvode se votka i akvavit, rakija popularna u Skandinaviji.
Skrob se koristi i za ukrućivanje tkanina i tapeta (štirak), kao dodatak bojama da bi se zgusnule, ali i pri štampanju na pamuku i lanu.

(Merima Druškić)