Danas smo na ovu i slične teme razgovarali sa psihologinjom dr. Jasminom Dizdarević. Na početku smo je upitali zbog čega smo toliko nezadovoljni svojim životima, zbog čega su ljudi u Sarajevu toliko agresivni, te zbog čega su hronično nezadovoljni i nepristupačni? I nije to samo slučaj u Sarajevu, nego u cijeloj zemlji.

Ljudi hronično nezadovoljni i agresivni

"Već dugo vremena se dešavaju neke izuzetno loše stvari u Sarajevu i BiH. Mi kao da se trudimo da idemo nazad. Nikako ne razmišljamo svojom glavom, niti mislimo o budućnosti svih nas. Nekako kao da smo previše letargični, pustili smo mozak na otavu i sada kao da idemo na način 'Šta me briga, neka neko drugi o meni odlučuje, ko sam ja da o tome mislim', na Facebooku smo po cijeli dan i tu se završava cijela naša misija. Ja sa 59 godina razmišljam na način: 'Bože dragi, kada bi mi ponudio neko nešto bolje, ja bih otišla odavde'".

"Pogledajte samo u kakvoj zemlji živimo. Borci nemaju nikakva prava, stari ne mogu da se liječe. Doveli smo sistem naopačke. Gledala sam jučer Skupštinu KS, ono je sramota, meni je bruka gdje živim. Meni je sramota da kažem ko je sve ispred mene. Mozak nam je blokiran toliko godina, a ne vidimo ni lijevo, a ni desno. Kažu da danas imamo opoziciju. Koju crnu opoziciju? Ovdje nema opozicije, jer svi mislimo isto, svima danas u Sarajevu pada snijeg. Ona ovdje ne postoji. Ako ovako nastavimo, mi ćemo sebi sami kupiti lopate za groblje", kaže dr. Dizdarević za Source.ba portal.

Jesu li ljudi previše egoistični?

Ljudi su se udaljili jedni od drugim, zanimaju ih samo lični interesi i prohtjevi, pa sve manje imaju sluha za probleme drugih.

"Promijenio se sistem vrijednosti. Sve što nas je povezivalo prije rata i u ratu, sada nas sve to razdvaja. Analizirajte komšijsko i rodbinsko povezivanje i ponašanje. Mi smo izgubili sistem porodice, sistem mahale, vrijednosti druženja, sistem prijateljstva. Sve što je valjalo izbrisali smo gumicama. Mi našu djecu ne učimo ničim, jer smo mi izgubili smisao svakodnevnog života. Na šta se sveo naš život? Samo životarimo i postali smo nemotivisani. Zadovoljavamo se najnižim stvarima. Kakav je život ako upalim TV, odem na posao, malo odspavam popodne i tako isto sutra? Šta sam korisno uradila za dijete, brata, komšiju, prijatelja?", pita se dr. Dizdarević.

"Koliki će biti moj paušal na Skupštini dok budem tamo blejala i čitala šta mi neko napiše? Nego, daj da nešto sama uradim, da pomognem bolesnim, da očistim snijeg na ulici, da razmišljam ljudski, a ne da razmišljam da imam najbolje auto, najbolji frižider, da putujem na Tajland i meni je lijepo. 'Doktorice Dizdarević, ja hoću da se ubijem. Ja imam oružje i dođe mi da sve što imam pobijem', ja takvih bolesnika imam svaki dan", kaže Jasmina Dizdarević.

Podanički mentalitet

Čini se da se ljudi u BiH teško mogu natjerati da se bore za ono svoje pravo koje im je zakonom propisano, pa to na vrlo vješt način koriste kako bi ljudima dali neke namete koji u nekim normalnim zemljama ne prolaze.

Podsjećanja radi, ljudi u Francuskoj su prije par sedmica izašli na ulice i ukinuli akcize na gorivo, te povećali plate i penzije, dok u BiH, uprkos čestim poskupljenjima, se ništa ne događa kako bi se stanje promijenilo na bolje. Dr. Dizdarević smo upitali da li našim venama teč neka vrsta "podaničke krvi".

"Nisam pristalica demonstracija i izlazaka na ulice, te rušenja državne imovine. Pristalica sam da pročitamo zakone, pa da vidimo šta je zakonska obaveze države i svakog čovjeka na vlasti. Da se ja pitam, a mislim da ćemo se vrlo brzo svi pitati, ja bih svima smanjila plate od predsjednika države do načelnika općine, dala bi im prosječne plate kao što imaju svi drugi ljudi", rekla je dr. Dizdarević za Source.ba portal.

Novinar: Haris Ahbabović