- Vjerujte, više ne brojim dane, samo čekam da mi telefon zazvoni, da mi se javi Matej ili da mi neko javi kako mi je sin pronađen. Realnost je ta koja me najviše muči, prošlo je puno vremena od Matejevog nestanka, ali onda pomislim kako još uvijek ima detalja koji ukazuju na to da je Matej živ. I to je ono što me drži na životu – kaže Nenad Periš.

Njegova svakodnevica posljednjih 40-ak dana u Beogradu je ista.

– Skoro svaki dan je isti i moram reći da su mi jutra najteža. Evo, juče ujutro sam ustao u 5.30. I odmah mi dođe pomisao na Mateja i pitanje šta me čeka danas… Pokušavam nešto da pišem, da radim, pa onda znam da pomognem kolegama. Novinari su najaktivniji i oni me najčešće zovu. Isto tako u kontaktu sam sa srpskom policijom, koja se trudi uvijek da mi bude dostupna i moram da kažem da mi se uvijek jave kada ih nazovem ili kada im pošaljem poruku – govori Periš.

Prije dva dana Nenad Periš bio je u Smederevu, gdje takođe traje potraga za Matejem.

– Išao sam da vidim potragu i da vidim prostor na kom traže Mateja. Dunav je velik kao more, pa to je širina od četiri do pet kilometara, to je ogromno prostranstvo. Poslijepodne odem u crkvu, nastojim s prijateljima malo da prošetam, da dođem malo sebi. No, opet šetam uz rijeku, jer mi je to mjesto, ta rijeka, jako važna. Imam osjećaj da sam bliže Mateju i da ću dobiti odgovore, iako mi još uvijek neke stvari nisu jasne – kaže Periš.

Svetlana Vučetić Arsić iz Specijalne bolnice za liječenje bolesti zavisnosti iz Beograda nedavno je komentarisala slučaj Matejevog nestanka i, među ostalim, rekla “kako čovjek koji je bio ozbiljno pijan nije mogao toliko da trči. Trebalo je da zaustavi ili smanji djelovanje alkohola jer ima vrlo preciznu motoričku aktivnost. To je mogao da uradi neko ko je bio na nečemu što ga je podiglo, ubrzalo i stimuliralo, a alkohol nije takav. Moguće da je on uzeo amfetamin neposredno pred izlazak iz kluba, jer on djeluje tek nakon nekoliko minuta”…

Ovo razmišljanje Vučetić Arsić odmah je odbacio Nenad Periš, koji je nebrojeno puta rekao kako njegov sin nikada nije uzimao nikakve narkotike i kako to jednostavno nije moguća varijanta.


Postavlja se pitanje da je Mateju neko, ne iz zlobe, već iz šale ubacio nešto u piće, a da mladić to nije znao.

– Kada čekate odgovor 40 dana, kao što ga ja čekam, onda vam se u glavi svašta može dogoditi. Ja nikoga ni za što ne želim optužiti. Matej je bio sportista i znam da su to veče konzumirali alkohol, i to puno, i to je ono što mene vuče u tu stranu razmišljanja. Je li se dogodilo nešto što ja ne znam, što mi niko nije do sada rekao, jednostavno ne želim da ulazim u tu raspravu. Ovdje u Beogradu sam isključivo da nađem svoga sina, a poslije toga možemo da razgovaramo o razlozima nestanka i o tome šta je i kako bilo. Da sada pretpostavljam stvari i razloge, potpuno bi me izludilo i od “šume ne bih vidio stablo” – kaže Nenad Periš.

Mnoštvo pitanja visi nad Nenadovom glavom, a on još uvijek nema odgovore na njih.

– Da ste vi došli na to mjesto gdje se sve to odvijalo, i vi biste imali ista pitanja kao i ja. Prvo biste vidjeli o kolikim se udaljenostima radi, pa biste postavili pitanje kako je Matej uopšte došao do tamo. To su udaljenosti koje se teško za toliko vremena mogu preći i brodom, pa je samim time još više neshvatljivo kako se to sve moglo dogoditi – navodi nesretni otac.

– Pa taj mobilni čiji se signal pojavljuje dva sata i dvadeset minuta poslije nestanka, pokraj Velikog ratnog ostrva. Pa, pretpostavka da je mobilni dao signal u vodi, a ne može se zbog dvije bazne stanice tačno odrediti tačka signala, a Mateja nigdje ne vidimo. Sve su to pitanja ne koja nemamo odgovore. Da se traži neki predmet, onda bi neko možda i mogao nešto zaključiti i staviti tačku na potragu, ali kada se traži čovjek, to nije nimalo lako, jer se čovjeka ne možete tako lako odreći – govori Nenad Periš.


Sa svojom porodicom u Splitu čuje se dnevno nebrojano puta, piše Blic.

– Čujemo se svaka dva-tri sata. Muče se. Dok sam ja tu, oni su koncentrirani na vijesti iz Beograda. Svako od njih to doživljava na svoj način, svako ima s Matejem drugačiji odnos, ali nastojimo ne govoriti o tome, o prošlosti. Matej je uvijek tu, u svim našim razgovorima. Crpim snagu iz ljubavi prema svome sinu i prema svojoj porodici. Ja moram da budem jak, jer kada to ne bih bio, to bi se odrazilo i na ostale članove moje porodice – kaže on.

– Ne dao Bog da se iko više nađe u ovakvoj situaciji. Svi bi roditelji isto reagovali. Zato ja moram biti prisutan tu, moram biti razborit, moram biti na raspolaganju onima koji mi tragaju za sinom, moram se truditi da nešto prepoznam, možda nešto banalno što bi moglo biti od koristi za potragu. Ja svaku veče ležem i ujutro ustajem s istom mišlju. A to je da nađem Mateja. Moram zbog svog sina biti takav, razborit i koristan – zaključuje Nenad Periš.