Kristijan Golubović: Moliću ih da mi robiju pomjere za proljeće da ženu pripremim finansijski
Kristijan Golubović vratio se u Kraljevo kod supruge Ivane i kćerkice Vere nakon što je zbog nasilja nad Radetom Lazićem izbačen iz rijalitija „Farma“.
Žestoki momak ne krije sreću što je ponovo sa porodicom i objašnjava da će zatvorsku kaznu, koju bi trebalo da služi od 5. janura, probati da pomjeri za proljeće.
- Mene zatvor čeka, pa čeka. „Farma“ je, kao posao, samo odlagala odležavanje kazne. Imam još par vrhunskih razloga, ta da robija počne negdje krajem proljeća, kada budem potpuno spreman.
Moram da pripremim ženu, psihički i finansijski, sa djetetom kod kuće, kako bih otišao da odslužim zatvorsku kaznu - otkrio je Golubović, a zatim nastavio da priča o susretu sa suprugom:
- Ivana je bila tužna i skrhana dok sam bio na farmi. Najviše se obazirala na to što se pisalo u novinama, da sam nasilnik, da ću da idem u zatvor, da sam je prevario sa balerinom i Stanijom. Zbog toga je smršala čak 15 kilograma - kaže žestoki momak, i dodaje:
- Kakva Stanija, koja balerina. Sve je to bio šou program. Nisam neki bilmez da uđem u TV šou i da se zaljubim u nepoznatu ženu, a da kod kuće ostavim porodicu - ispričao je Kristijan, piše Alo.
Natpisi u medijima su prema njegovom mišljenju bili veoma degutantni, i kaže da su mogli Ivanu mnogo da povrede.
- Nije jela, dosta je plakala, sekirala se. Sa majkom se često konsultovala o svemu što pročita u novinama. Htjela je samo da zna da li je istina ono što je pisalo u novinama. Rekao sam joj da me samo pogleda u oči i da će joj sve biti jasno. Ivana me pogledala i rekla: „To je onaj moj Kristijan, koga na farmi nisam mogla da prepoznam.“ Rekla mi je da je iznenađena da sam takav glumac, a da su se ona i svi ostali primili na to. Rekla mi je da mi je svaka čast ako je to sve bilo zarad novca - kaže Kristijan i opisuje susret sa ćerkom Verom:
- Kćerkicu nisam vidio 100 dana. Ona je fantastična! Sada može da sjedi. Ujutro, kada smo se probudili, počela je da me grli i ljubi. Vidjela je majku na mom ramenu, i oduševila se. Onda je stala između Ivane i mene, pa čas gleda jedno, čas drugo. Tu noć kada sam stigao, ona se budila na svaki sat vremena i tražila da je stavimo kod nas u krevet. Osjetila je da sam tu i zvala: „Tata, tata“.
(Merima Druškić)