Taj protein proizvodi se od bakterija iz tla koje se hrane vodonikom izdvojenim iz vode uz pomoć električne, odnosno solarne energije.

Ako se električna energija može stvoriti od sunca i vjetra, postoji mogućnost i za proizvodnju hrane koja ne bi negativno uticala na klimu i ne bi imala efekat gasova staklene bašte.

Nova hrana je visokoproteinski sastojak, nalik brašnu, koji sadrži 50 odsto bjelančevina, od pet do 10 posto masti i od 20 do 25 posto ugljenohidrata.

Naučnici tvrde da ima okus pšeničnog brašna, te da bi od 2021. godine mogla da postane jedan od glavnih sastojaka mnogih prehrambenih proizvoda, prenose naučni portali.

U postupku proizvodnje hrane nazvane "solein" koriste se gasovi iz staklene bašte, uzima ugljen-dioksid iz vazduha, a zatim kombinuje sa vodom, manjom dozom hranjivih tvari i vitaminima.

Zatim pomoću sto odsto obnovljive solarne energije mkreće prirodni proces fermentacije sličan onome pomoću kojeg se proizvodi kvasac.

Iz fabrike "Solarne hrane" navode da su već prikupili 5,5 miliona eura i, u zavisnosti od cijene struje, predviđaju da će se njihovi troškovi otprilike poklapati s onima za proizvodnju soje do kraja decenije.

BBC prenosi da naučnici žele da "proteinsko brašno" bude neutralan dodatak svim vrstama hrane, prenosi Srna.

Ono bi trebalo da liči na palmino ulje koje se dodaje kolačima, sladoledima, keksima, tjestenini, rezancima, sosovima i hljebu, a naučnici tvrde da se može koristiti i pri uzgoju mesa ili ribe.


(Lejla Trle)