Dok se zemlje okruženja, posebno članice Evropske unije, uprkos globalnim izazovima kreću prema stabilnom rastu, BiH stagnira. Život postaje sve skuplji, a plata – ista ili čak manja u realnom smislu.

Sindikalna potrošačka korpa za april 2025. godine iznosi 3168,90 KM, a gotovo 45 posto ukupnih troškova otpada na prehranu – najosnovniju ljudsku potrebu. Godinu ranije, u istom mjesecu, korpa je iznosila 2930,20 KM, a udio hrane bio je nešto niži – 43,83%. Porast potrošnje i rast cijena hrane pokazuju da građani sve manje mogu sebi priuštiti, osim onoga što je neophodno za preživljavanje.

Za poređenje, prema Eurostatu, udio troškova za prehranu u potrošnji građana EU u 2022. godini iznosio je 13,6 posto. Ovaj podatak još snažnije oslikava ekonomski jaz između Bosne i Hercegovine i evropskog standarda kojem formalno težimo.

U teoriji, BiH je na evropskom putu. U praksi, ključne reforme stoje, a time i direktna finansijska podrška iz EU fondova. Plan rasta Evropske unije za Zapadni Balkan, vrijedan više od milijardu eura, još ne uključuje BiH – upravo zbog zastoja u dogovorima oko Reformske agende.

Prvi stub ovog plana odnosi se na ekonomske integracije, pristup jedinstvenom tržištu, olakšavanje transporta, energetsku integraciju i digitalnu transformaciju. Sve to bi građanima donijelo konkretne koristi. No, bez političke volje da se krene u reforme, ostajemo po strani.

Istovremeno, zemlja gubi milione iz IPARD fondova namijenjenih razvoju poljoprivrede. Dok njihove kolege u EU dobijaju subvencije i podršku, bh. poljoprivrednici – uz skupe inpute i nepovoljne uslove – jedva sastavljaju kraj s krajem.

Ako želimo da BiH postane zemlja u kojoj je dostojanstven život moguć, prioritet mora biti jasan: osigurati plate koje prate životne troškove, stabilizovati tržište rada i otvoriti vrata ekonomskim reformama koje će donijeti konkretan napredak. Jer trenutni sistem ne nudi ni život – već puko preživljavanje.