"Okolina ne zna ništa drugo nego osuđivati. Danas svi očekuju da radiš kao da nemaš porodicu, da si svima dostupan, a da se djecom baviš kao da ništa drugo ne radiš. A uz sve to, još plaćamo ženu koja s djecom uči, jer je obrazovni sistem takav da je podrška neophodna, a ja to više ne stižem. Ni suprug ni ja", rekla je Mikulić.

Dodala je da je s vremenom naučila zanemariti tuđa očekivanja.

"Više se uopće ne trudim ispunjavati očekivanja okoline. Najviše me grize kada ne stignem provesti vrijeme s djecom onako kako sam planirala. Voljela bih da imam više trenutaka za razgovor i bliskost s njima, sve ostalo mi je manje važno."

Marijana je iskreno progovorila o teškim trenucima kroz koje je njena porodica prošla, posebno nakon što je njen sin Jakov dobio dijagnozu autizma.

"Nemoguće je svima dati jednaku pažnju. Jakov zahtijeva najviše vremena i energije, ali trudimo se biti tu i za drugu djecu. Ivan ima ADHD, pa mu je bilo teško kad se upisao u srednju školu. U tom periodu muž je bio u Njemačkoj, i sve sam sama nosila. To je bilo izuzetno teško."

Tada su, kaže, prodali stan i kupili kuću, a paralelno je uslijedila i najveća kriza u braku.

"To je bio potpuni potop. Njegov odlazak na godinu dana me zakucao. Od toliko moranja sam se u potpunosti raspala."

Nakon tog perioda, odlučila je smanjiti obaveze i udaljiti se od svega što joj crpi energiju.

"Prilagodila sam se tome da ja budem dobro, jer ako ja ne budem dobro, neće biti ni moja djeca. Oni su mi najvažniji."

Kada je Jakovu postavljena dijagnoza, Marijana je čula mnoge obeshrabrujuće komentare.

"Hodao je u krug, pričao sa svojim rukama, nije se odazivao na ime, nikoga nije gledao u oči. Nismo mogli doći do njega. Ali zahvaljujući upornosti i terapijama, Jakov je jako napredovao. Danas može komunicirati, zna reći šta ga boli i funkcionalan je."

Nada se da će Jakov uspjeti upisati redovnu školu uz asistenta, ali naglašava da je ključan rad kod kuće:

Govoreći o društvenom životu, Marijana priznaje da se Jakov ne igra s drugom djecom jer ga niko ne poziva.

"Nekad smo zvali djecu u dvorište da se igraju, ali on bi bio sam na trampolinu. Ne zna razgovarati, ne zna se igrati, pa bi vukao drugu djecu, a oni bi vrištali. To je bilo teško gledati. Na kraju smo prestali zvati ljude, a i oni su prestali dolaziti."

Na kraju emisije, Mikulić je otkrila da planira snimiti dokumentarni film kako bi ohrabrila druge roditelje koji se suočavaju sa sličnim izazovima.

"Želim pokazati da nismo sami, da postoji prostor za napredak i mogućnost opstanka porodice i braka, uprkos svim poteškoćama."