Razmijenjeni su stavovi o ekonomskoj perspektivi naše zemlje, uključujući i nedavno revidirane projekcije rasta koje ukazuju na usporavanje. Posebno je razgovarano o prilikama koje se otvaraju pridruživanjem Bosne i Hercegovine Jedinstvenom području plaćanja u eurima (SEPA), što predstavlja konkretnu prilika za građane i privredu Bosne i Hercegovine – za brže, jednostavnije i jeftinije transakcije.

Centralna banka Bosne i Hercegovine koordinira proces apliciranja i intenzivno radi na ubrzanju potrebnih zakonodavnih promjena na entitetskom nivou. Uz odgovarajuću političku podršku, Bosna i Hercegovina bi mogla aplicirati za članstvo početkom 2026. godine.

Guvernerka Selimović je zahvalila na podršci koju u ovom projektu pruža EU, istakavši da bi pristupanjem SEPA-i, Bosna i Hercegovina značajno poboljšala uslove za svoje građane, privredne subjekte i dijasporu, stvarajući prostor za daljnji ekonomski razvoj i konkurentnost na međunarodnoj sceni.

„Svjesni smo svih ekonomskih koristi koje bi priključenje Bosne i Hercegovine SEPA-i donijelo, a naša zemlja bi dobila dodatni korak prema članstvu u EU, kroz transpoziciju EU zakonodavstva, što bi povećalo investicijsku klimu, potaknulo rast tržišta kapitala i smanjilo sivu ekonomiju,“ kazala je ovom prilikom Guvernerka.

Tokom sastanka razgovarano je i o utjecaju tekućih i budućih arbitražnih postupaka na ekonomiju i na samu Centralnu banku Bosne i Hercegovine.

Na kraju, naglašena je važnost nezavisnosti Centralne banke Bosne i Hercegovine, integriteta valutnog odbora te uloge Centralne banke u očuvanju finansijske stabilnosti.