On je sastanak ocijenio uspješnim, a čini se da je ključni zaključak taj da stranci prepuštaju odluke domaćim političarima

“Uspjeli smo da malo proslavimo, pripremili smo novo izdanje, nakon 30 godina od Dejtona, jedno izdanje koje okuplja sve dokumente značajne za ovih 30 godina. Neki od njih novi“, rekao je Schmidt i predstavio knjigu dodavši da ona sugeriše da je još puno posla ispred nas.

Rekao je da je sastanak poslužio i kao obilježavanje godišnjice Dejtona.

“Dejton je donio mir, izglradnju institucija i povratka normalnom životu Jučer smo razgovarali vrlo uspješno sa predstavnicima vlasti, CIK-om, predstavnicima financijskih institucija, i svim predstavnicima zemalja PIC-a“, rekao je.

On je rekao da je potpuno usaglašen stav da je BIH postigla značajan napredak.

“Naglasili smo pitanja državnog budžeta za 2026., rješavanje pitanja državne imovine, i uvođenje novih tehnologija na izbore, te se razgovaralo u pogledu finansijskog stanja BHRT-a. Neophodno je postići napredak na putu euroatlantskih integracija. Od lidera se očekuje da poduzmu korake koji će dovesti do otvaranja pregovora se EU“, rekao je Schmidt.

On je rekao da se nada da će to biti završeno iduće sedmice te da lokalni političari moraju preuzeti odgovornost.

“Postojalo je jedno razmišljanje, jedan osjećaj da se stvari mogu poboljšati, imamo snažne institucije u BiH, a ima i prostora da se ide u pravcu stabilnosti i bolje pripreme terena za investicije. Razgovarano je o Dejtonu danas i u budućnosti, dosta detaljno. Vrlo uspješni razgovori, jer su vođeni jednoglasnim stavom da nakon 30 godina moramo se više okrenuti lokalnim zvaničnicima koji će sami donositi odluke. Potrebna je neometana tranzicija od Dejtona ka EU“, rekao je visoki predstavnik.

On je rekao da će se PIC za šest mjeseci ponovo sastati.

"Mislim da nećemo dugo čekati na prijedlog budžeta za 2026. godinu, u okviru kojeg bi se trebalo rješavati i pitanje BHRT-a. Vrlo sam optimističan da će do toga doći s nivoa Parlamenta“, rekao je Schmidt.

Na pitanje da li SAD podržavaju OHR i poziciju visokog predstavnika, odnosno bonske ovlasti, Schmidt je rekao:

"Osnovca Aneksa 10. ostaje, imao sam plodonosne razgovore s američkom delegacijom. Oni znaju situaciju na Balkanu i u ovoj zemlji. Mi svi smatramo da je budućnost BIH na internom planu, nije da visoki predstavnik radi svaki dan i dugoročno. Slažemo se da držimo opcije otvorenim, tako da mogu reći da sam dobio popriličnu podršku po pitanju buduće saradnje. EU će obaviti svoj dio, ja ne govorim o intervencionizmu, ali će zahtjevi biti visoki. Ako vidite zakon o VSTV-u koji je urađen prije 20 godina i zakon o sudovima, rekao bih da međunarodni odnosu uključuju i saradnju i zahtjeve koje treba ispuniti“, rekao je Schmidt.

Govoreći o državnoj imovini, Schmidt je rekao da bi svi bili iznenađeni ako bi rekao da se nisu dotakli državne imovine.

“To pitanje blokira razvoj BiH, želimo da otvorimo zemlju investicijama. Vidjeti ćemo da sljedeći put sjednemo i da vidimo šta se može uraditi da državna imovina bude iskorištena za investicije. To ću šitanje uputiti načelnicima i gradonačelnicima, da neće biti sami, i da mogu uputiti zahtjev za pomoć Parlamenta dok se ne nađe končno rješenje“, rekao je Schmidt. Na pitanje o državnoj imovini, rekao je da svako ko putuje ovom zemljom, može da razgovara s nekim gradonačelnikom i da vidi koliko to blokira razvoj BiH.

- Naravno da je to bilo jedno od pitanja. Vidjet ćemo da sljedeći put sjednemo i da vidimo šta možemo uraditi da ne bude to pitanje koje nas zabrinjava, nego da bude prilika za investicije. Može se očekivati i pomoć parlamentarnih struktura dok se ne nađe rješenje. Zadivljen sam bio koliko ideja dolazi iz parlamenta, hajde da radimo na tome - istakao je Šmit.

Također, govorio je i o odnosima sa SAD, s obzirom na ranije nesuglasice. Šmit je poručio da je Aneks 10 Dejtonskog sporazuma i dalje na snazi.

- Imao sam plodonosne razgovore s Flemingom i Ginkelom, oni razumiju situaciju u BiH i na zapadnom Balkanu. Smatramo da je budućnost BiH da se stvari rješavaju interno, da nije to da visoki predstavnik radi umjesto njih svaki dan. Rekao sam da je dobro da se drže mogućnosti otvorenim, dobio sam popriličnu podršku što se tiče buduće saradnje. Ne govorim o intervencionizmu, oni koji su kao ja iskusni evropski političari, neki su bili začuđeni zbog toga koliki će zahtjevi biti postavljeni pred BiH pravni sistem iz EU. Kada pogledate Zakon o VSTV-u, on je urađen prije 20 godina od strane visokog predstavnika. Međunarodni zakoni uključuju saradnju i odnose, ja ću i dalje ostati dio međunarodne zajednice - zaključio je.