Ministarstvo za nacionalnu sigurnost ukinulo je pravilo uvedeno nakon terorističkih napada, čime je označen kraj ere putovanja bosih nogu kroz terminale.

Ova naizgled mala promjena najavljena je 8. jula i mogla bi imati veliki kulturni uticaj, piše Vogue.

Trendseterka Mendi Li, poznata kao @oldloserinbrooklyn, odabrala je Nike Air Rift, hibrid patika i Mary Jane cipela, za Sedmicu mode.

„Lako se obuju, dovoljno su stilske za oblačenje i udobne su tokom cijelog leta“, objašnjava Li. Ako sada elegantnija obuća prolazi kroz sigurnosne kontrole, postavlja se pitanje hoće li i ostatak odjeće krenuti tim putem. Ključno pitanje nije da li se aerodromski stil može vratiti glamuru 50-ih i 60-ih, već da li se može spojiti s praktičnošću koju je nametnuo period poslije 11. septembra.

Zlatno doba putovanja

Tokom tzv. „doba mlaznih aviona“, od sredine 50-ih do ranih 70-ih, aerodromska moda bila je sinonim za formalnu odjeću. Sam let bio je poseban događaj, a terminali su bili ispunjeni elegantnim odijelima, ležernim haljinama i raskošnim šalom.

„Aerodromi su tada gravitirali luksuzu, najsavremenijoj arhitekturi i slali poruku napretka i modernog razvoja“, kaže Samer En Li, historičarka mode. Karte su bile skupe, a letenje statusni simbol, što su dodatno potvrđivali modni editorijali u časopisima poput Voguea. No, treba imati na umu da je i moda tog vremena općenito bila formalnija.

„Ljudi su se tada općenito oblačili bolje kada bi izlazili iz kuće“, objašnjava Li. „Možda nisu nosili krzneni šal u lokalnu trgovinu, ali muškarci su ipak oblačili odijela i kravate čak i na bejzbol utakmice.“

Od farmerki do trenerki: kraj formalnosti

Formalnost je počela nestajati u dva talasa. Prvi se desio 70-ih s liberalizacijom aviosaobraćaja. „Avio-kompanije su tada bile podstaknute da uvode konkurentne cijene“, kaže Li. Letenje je postalo dostupnije i manje ekskluzivno, a moda ležernija – farmerke svakodnevne, a odijela zamijenjena udobnijim materijalima.

Drugi, drastičniji talas došao je nakon terorističkih napada 11. septembra 2001. „Nakon 11. septembra morali ste djelimično da se svlačite na kontrolama“, kaže Džonatan Skver, profesor na Parsons School of Design. Pravilo izuvanja cipela uvedeno 2006. dodatno je podstaklo pragmatičan pristup oblačenju, gdje su udobnost i brzina presvlačenja postali prioritet.

„Nećete obuti čizme Rika Ovensa ili Marca Jacobsa, već nešto što lako možete skinuti i ponovo obuti“, dodaje Skver.

Paparaci i uspon „athleisure“ stila

Uprkos svemu, aerodromi su ostali modna pozornica, naročito za slavne ličnosti. Tokom 90-ih i 2000-ih paparaci su čekali zvijezde poput Kate Moss ili sestara Olsen da zabilježe njihov „aerodromski look“ – naizgled ležeran, a zapravo pažljivo osmišljen. Stilistica Mikaela Erlanger prisjeća se kako je Victoria Beckham 2007. sišla s aviona u štiklama i uskoj haljini.

„Početkom 2000-ih slavne osobe su se i dalje oblačile za paparace – ogromne naočale za sunce, štikle i dizajnerske torbe“, kaže ona. Ipak, za većinu putnika, pa i mnoge zvijezde, udobnost je vremenom prevladala.

„Zatim je došao uspon sportskog stila, kulture velnesa i sve strožijih sigurnosnih pravila, koja su zahtijevala obuću koja se lako obuva i izuva, tkanine otporne na gužvanje i slojevitu odjeću koja se brzo skida“, dodaje Erlanger.

Neudobnost diktira stil

Iako se današnja putovanja brižljivo dokumentuju na društvenim mrežama, realnost letenja često je neudobna – sjedala su manja, gužve veće. To ostavlja malo prostora za formalnu odjeću.

„Kako je iskustvo letenja postalo sve neudobnije, ljudi traže načine da to podnesu. To znači da manje brinu o izgledu, a više o tome da im bude udobno“, kaže Julian Keel, osnivač Points Patha.

Stručnjakinja za putovanja Melanie Fish slaže se i ne očekuje povratak formalnoj odjeći.

„Na nama je da male kabine s više sjedala učinimo što udobnijim“, kaže ona. „A to je teško postići u bilo čemu osim u rastezljivim tkaninama i patikama.“

Budućnost aerodromske mode: udobni šik?

Danas putnici žele najbolje iz oba svijeta. Nelagodnost letenja i dalje traži praktičnost, ali društvene mreže potiču želju za dotjeranim izgledom. Mlađe generacije naginju hibridu elegancije i udobnosti. Trendseterka Megi Klimuško opisuje to kao odmak od trenerki iz pandemijskog perioda.

„Ljudi žele da se osjećaju uglađeno i sofisticirano dok putuju, ali nisu spremni žrtvovati udobnost“, kaže ona.

Ona zamišlja putnika koji je „ležeran, ali doteran i fino obučen“, s usklađenim setom prtljaga i bezvremenskim klasicima. No, Mendi Li upozorava na kontratrend – povratak žrtvovanja udobnosti radi stila.

„Mislim da je to prirodan rezultat konzervativnijeg pristupa u industriji: sve veća patnja, zapravo“, kaže ona. Budućnost aerodromske mode mogla bi zavisiti od toga koliko smo nelagodnosti spremni trpjeti zarad mode.

Za modne stručnjake, aerodromska odjeća mora biti multifunkcionalna. „Bilo je vremena kad bih sletjela u Pariz, ostavila torbe u hotelu, spremila klijenta i na kraju večerala ispod Ajfelovog tornja – sve u roku od dva sata“, prisjeća se stilistica Loren Džuorski.

„Morate biti spremni da vam bude udobno tokom leta, ali i na brzu promjenu kad sletite.“

Nakon gotovo četvrt vijeka hodanja bosih nogu po hladnim podovima terminala, što je oduzelo dio glamura letenju, kraj pravila izuvanja cipela otvara novu priliku – da se ponovo posvetimo stvaranju vlastitog stila putovanja.