Predsjednica Evropske komisije Ursula von der Leyen je danas rekla da je „nažalost, tokom proteklog mjeseca, Rusija pokazala punu mjeru prezira prema diplomatiji i međunarodnom pravu“ i da je pokrenula neke od najvećih napada dronovima i raketama na Ukrajinu od početka rata, gađajući stambene zgrade, pogodivši našu kancelariju EU u Kijevu, te da „rastu prijetnje Uniji“.

"U posljednje dvije sedmice, ruski dronovi tipa ‘Shahed’ su narušili vazdušni prostor EU u Poljskoj i Rumuniji. To nisu postupci nekoga ko želi mir. Predsjednik Putin je iznova i iznova eskalirao. I kao odgovor, Evropa povećava pritisak. Zato danas predstavljam naš 19. paket sankcija“, kazala je ona.

"Prvo, o energetici“, rekla je von der Leyen, jer „ruska ratna ekonomija se održava prihodima od fosilnih goriva. Želimo da smanjimo te prihode. Zato zabranjujemo uvoz ruskog tečnog prirodnog gasa (LNG) na evropska tržišta. Vrijeme je da zatvorimo slavinu. Spremni smo. Štedjeli smo energiju, diverzifikovali snabdijevanje i ulagali u izvore energije sa niskim sadržajem ugljenika kao nikada do sada. Danas se ti napori isplate.“

Takođe, „upravo smo snizili gornju granicu cijene sirove nafte na 47,6 američkih dolara. Da bismo pojačali sprovođenje, sada sankcionišemo dodatnih 118 brodova iz ruske ‘flote u senci’. Ukupno, više od 560 brodova je sada navedeno pod sankcijama EU.“

Von der Leyen je dalje rekla da će „velike kompanije za trgovinu energijom, Rosneft i Gazpromneft, sada biti pod potpunom zabranom transakcija. I druge kompanije će takođe biti pod zamrznutom imovinom. Sada se borimo protiv onih koji podstiču ruski rat kupovinom nafte kršeći sankcije. Ciljamo rafinerije, trgovce naftom, petrohemijske kompanije u trećim zemljama, uključujući Kinu. Za tri godine, ruski prihodi od nafte u Evropi su smanjeni za 90%. Sada zauvek okrećemo tu stranicu.“

Kao drugo, naglasila je, „ciljamo finansijske rupe u zakonu koje Rusija koristi da bi izbjegla sankcije. Uvodimo zabranu transakcija za dodatne banke u Rusiji i banke u trećim zemljama. Pojačavamo našu borbu protiv zaobilaženja sankcija. Kako taktike izbjegavanja postaju sofisticiranije, naše sankcije će se prilagoditi kako bi ostale u toku. Stoga će, po prvi put, naše restriktivne mjere pogoditi kripto-platforme i zabraniti transakcije u kriptovalutama. Navodimo strane banke povezane sa ruskim alternativnim sistemima platnih usluga. I ograničavamo transakcije sa entitetima u posebnim ekonomskim zonama.“

Treća tačka 19. paketa sankcija EU su, kazala je predsjednica Evropske komisije, „nova ograničenja direktnog izvoza za predmete i tehnologije koje se koriste na bojnom polju. Takođe navodimo 45 kompanija u Rusiji i trećim zemljama. Ove kompanije pružaju direktnu ili indirektnu podršku ruskom vojnoindustrijskom kompleksu. U ratu vođenom inovacijama, presačenje pristupa Rusije ključnim tehnologijama je ključno. Pre svega su to dronovi.“

"Naša ekonomska analiza je jasna – naše sankcije ozbiljno pogađaju rusku ekonomiju. Kamatna stopa (u Rusiji) je 17%. Inflacija je stalno visoka. Ruski pristup finansiranju i prihodi stalno se smanjuju. A pregrejana ratna ekonomija Rusije dolazi do svojih granica“, navela je von der Leyen.

Kazala je da je „još zanimljivije to što kada direktno razgovaramo sa partnerima koji razgovaraju sa Rusijom, oni kažu da je među prvim ruskim zahtjevima ublažavanje sankcija. Znamo da su naše sankcije efikasan alat ekonomskog pritiska. I nastavićemo da ih koristimo dok Rusija ne sedne za pregovarački sto sa Ukrajinom za pravedan i trajan mir.“

Paralelno, nastavila je, „radimo na novom rješenju za finansiranje odbrambenih napora Ukrajine na osnovu blokirane ruske imovine. Moramo biti veoma jasni: Ovo je ruski rat i počinilac mora da plati za njega. Gotovinskim bilansima povezanim s tom ruskom imovinom, možemo da obezbijedimo Ukrajini zajam za reparacije. Sama imovina neće biti dirnuta. A rizik će morati da se snosi kolektivno. Ukrajina će vratiti zajam tek kada Rusija plati reparacije. Uskoro ćemo izaći sa prijedlogom.“

Konačno, rekla je von der Leyen, „usklađujemo naše sankcije sa našim partnerima iz G7, pod vođstvom kanadskog predsjedavanja. A da bismo podržali Ukrajinu u njenoj borbi za slobodu, takođe radimo u skladu sa Koalicijom voljnih. Evropa je bila uz Ukrajinu od samog početka. Suočena sa eskalacijom Rusije, Evropa je prihvatila izazov. Nastavićemo da koristimo sva sredstva koja su nam na raspolaganju da okončamo ovaj brutalni rat. Sada pozivam države članice da brzo podrže ove nove sankcije. Želimo da Rusija napusti bojno polje i dođe za pregovarački sto. Ovo je način da se miru pruži prava šansa.“

Predsjednica Evropske komisije je nakon razgovora s predsjednikom SAD Donaldom Trumpom u utorak najavila „dodatne mjere“ EU protiv Rusije usmjerene posebno na njen energetski sektor, kriptovalute, banke, podsjetila je agencija AFP.

Trump je tražio od svojih saveznika da prekinu kupovinu ruske nafte prije nego što on preduzme kaznene mjere protiv Moskve, i da uvedu carine Kini jer gorivo kupuje od Rusije.

EU je već zabranila većinu uvoza ruske nafte i smanjila udeo koji uvozi iz Rusije sa 29 odsto početkom 2021, na dva odsto do sredine 2025. godine.

Europljani nastoje po svaku cijenu da zadrže SAD uz sebe u njihovim naporima da podrže Ukrajinu u ratu. A ako ne djeluju brzo sankcijama, plaše se da će Trumpu dati dobar razlog da sam ne učini ništa prema Rusiji, ocenjuju diplomate, prenijela je agencija AP.

Evropska unija je u decembru 2022. godine odlučila da prekine sav uvoz ruske nafte, ali dvije zemlje EU, Slovačka i Mađarska, dobile su izuzeće od toga zbog svoje zavisnosti od nafte iz Rusije.

EU je takođe znatno smanjila svoju zavisnost od ruskog gasa od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, ali ne potpuno. U 2024. godini Rusija je i dalje obezbjeđivala 19 odsto snabdijevanja gasa EU od čega gotovo polovinu u obliku tečnog prirodnog gasa, koji generiše stotine miliona evra prihoda za Rusiju.

U junu je EK predložila potpuni prekid te zavisnosti od ruskog gasa prije kraja 2027.

Von der Leyen je takođe ove nedjelje najavila da će predložiti dodatne sankcije na entitete (banke, firme itd.) trećih zemalja, konkretno Kine ili Indije, koji pomažu Rusiji da zaobiđe zapadne sankcije ili da prodaje svoju naftu.