“Poslovica kod nas je naša – doktoru se ne ide, doktoru te nose. Nažalost veliki broj naših građana se tako ponaša”, rekao je jedan Sarajlija, navodi N1. 

Te iste gužve, ali i čekanje na različite zdravstvene usluge i nedostatak kadra, najčešći su sinonimi za naš zdravstveni sistem. Građani imaju razumijevanja za ove nedostatke, ali nemaju za nedostatak lijeka koji nekome može spasiti život. Tada je surova realnost za većinu, snalaženje i ono neizbježno – liste čekanja.

“Dugo se čeka i ta porodična medicina, čini mi se da je zakazala danas si bolestan, a do prekosutra možeš da umreš, ne možeš da dobiješ red”, rekao nam je Banjalučnin.

A da zdravstveni sistem zakazuje, mišljenja su i građani Sarajeva, ali i Mostara.

“Čekao sam po čitav dan, došao među prvima, ali sad… on je možda čekao nešto da mu ponudim. Zadovoljna, nemam zamjerki. Ne, sporost, nedostatak odgovarajućih ljekara, neuslovnost, svašta”, kaže Mostarac.

Pored svega toga, brz tempo života, savremeno doba, unijelo je korjenite promjene – kako u načinu života, tako i u strukturi naše ishrane.

“To bi nekako u jednom riječi bio zdrav život, a ja to zovem sistem 4, a to je kontrola stresa, fizička aktivnost i san, sve je bitno. Svaka stavka je izuzetno, kao da imate sto sa 4 noge bez koje jedan sto ne bi bio stabilan, zdrav i funkcionalan”, kaže Amela Ivković-OReilly, nutricionistkinjada.

Proljeće je upravo vrijeme kada se tijelo čisti od jače hrane, pa se u ovom periodu preporučuje:

“Hajde da kažemo topliju hranu, u smislu da to bude više sala, povrće, voće, da to bude malo više ribe u odnosu na crveno i jako meso”, kaže Amela Ivković-OReilly, nutricionistkinja.

Preventivni pregledi, reakcija, pravilna ishrana, rekreacija, i boravak u prirodi formula je koja daje rezultate. Potrebno je da se samo ljudi uključe, da se ne bi suočavali sa problemom sa početka priče, navodi N1. 


(A.R.)